Brnabić: Stavila sam Rio Tinto na pauzu – zbog protesta koji su finansirali stranci da oslabe Vučića.
Predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić, izjavila je danas da nikada nije zaustavila projekat Rio Tinta za otvaranje rudnika litijuma u Srbiji "zato što je mislila da je taj projekat loš", već da ga je bila "stavila na pauzu" zbog protesta koje su "finansirali stranci", a koji su imali za cilj da oslabe predsednika države Aleksandra Vučića.
Brnabić je za televiziju Hepi izjavila i da oni koji se bore protiv Rio Tinta rade za interese nekih drugih, a ne svoje zemlje, kao i da su proteste finansirali „stranci“ iz zemalja iz kojih ta kompanija dolazi.
„Što se tiče tog projekta, ja kao predsednica vlade nisam zaustavila taj projekat zato što sam mislila da je taj projekat loš za Srbiju“, rekla je Brnabić.
Ona je optužila „strance“, odnosno države iz kojih dolazi Rio Tinto, da stoje iza protesta koji su prošle godine organizovani protiv dolaska te kompanije i izgradnje rudnika, navodeći da su protesti bili „politička igra“ protiv Aleksandra Vučića, da bi se on oslabio, a da u isto vreme „izgura taj projekat“.
„Sa jedne strane stranci su verovali da će Aleksandar Vučić izgurati taj projekat uprkos protestima, zato što zna da je taj projekat dobar za Srbiju. Sa druge strane su finansirali te proteste i pomagali organizaciju da bi oslabili Aleksandra Vučića, i time su hteli bukvalno ‘i jare i pare’ na tom projektu“, rekla je Brnabić.
Rekla je da su se od prošle godine sada stvari promenile, i da i dalje misli da je „to odličan projekat za Srbiju“.
Prema njenim rečima, „nema ništa tajno“ u pregovorima Vlade Srbije i kompanije Rio Tinto.
„Mi smo se uvek ponosili time šta radimo i kako radimo. Ja sam se nakon sastanka sa Rio Tintom u Londonu uključila u RTS da kažem šta smo radili“, kazala je Brnabić.
Protesti protiv Rio Tinta su, prema njenim rečima, bili „par ekselans politička igra“.
„Na budućoj Vladi je da odluči da li će nešto uraditi u tom smislu. Ja se nadam da hoće, sada ne mogu te političke igre da se igraju kao tada“, rekla je Brnabić.
izvor: n1info.rs
- Detalji
Hirurg u Opštoj bolnici Pljevlja Ermin Harbić, donirao je krv svom pacijentu, što nije tako česta situacija u svetu medicine.
Iz Zavoda za transfuziju krvi Crne Gore su saopštili da ovo nije prvi put da jedan od priznatijih pljevaljskih lekara donira krv, svestan retkosti svoje krvne grupe.
Kako pišu korisnici društvenih mreža, doktor je donirao nulta negativnu krvnu grupu svom pacijentu. Osobe koje imaju 0 negativnu krvnu grupu mogu da daju krv svima, ali mogu da prime samo 0 negativnu krvnu grupu.
Kako pišu korisnici društvenih mreža, doktor je donirao nulta negativnu krvnu grupu svom pacijentu. Osobe koje imaju 0 negativnu krvnu grupu mogu da daju krv svima, ali mogu da prime samo 0 negativnu krvnu grupu.
Iako važoi za najzastupljeniju na svetu, nulta negativnu krvnu grupu u Srbiji, prema nekim podacima, ima svega šest odsto stanovništva.
izvor: n1info.rs
- Detalji
Vrednost izvoza meda iz BiH za deset meseci prošle godine iznosila je 233.700 KM, što je manje za 17,9 odsto u odnosu na isti period 2022. godine, rečeno je Srni iz Spoljnotrgovinske komore BiH.
Iz Komore navode da je izvoz i količinski smanjen, jer je za deset meseci izvezeno 6,8 tona meda, što je manje za 4,9 tona u odnosu na 10 meseci 2022. godine. Vrednost uvoza prirodnog meda za deset meseci lani iznosio je 2,5 miliona KM, što je manje za 31,9 odsto od uvoza u istom periodu u 2022. godini, a kada se posmatra uvoz količinski, on je iznosio 362,8 tona i manji je za 187,6 tona u odnosu na prvih 10 meseci 2022.
U prošloj godini med se iz BiH u najvećem delu izvozio za Srbiju, kao i u zemlje Arapskog zaliva - Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein, dok se u BiH najviše uvozio iz Hrvatske i Turske.
Iz Komore navode da BiH raspolaže izvanrednim prirodnim resursima koji su osnov za razvoj pčelarstva, što ukazuje na ogromne potencijale ove privredne delatnosti, dok sve veća potražnja za medom otvara velike mogućnosti za ozbiljniji razvoj domaćeg pčelarstva. Osim direktne koristi koju od bavljenja ovim poslom imaju pčelari, indirektne koristi od pčelarstva ima čitavo društvo, zbog povećanog prinosa u poljoprivredi, ali i kompletan ekosistem. "Sve češći problem sa kojim se suočavaju proizvođači, ali i potrošači, jeste krivotvorenje /adulteracija/ meda. Ovaj problem nije samo prisutan u našoj zemlji nego i na tržištu regiona, ali i EU", dodaju iz Spoljnotrgovinske komore.
Izvor: Srna
- Detalji